SVETSKI DAN PROTIV TUBERKULOZE

Tuberkuloza ili sušica (skraćeno TBC ili TB) je zarazna bolest koju izaziva bakterija Mycrobacterium tuberculosis.

Bolest se najčešće manifestuje na plućima, mada može zahvatiti i druge organe (mozak, moždane opne, bubrege, creva, kosti, jajnike itd.). Bacil tuberkuloze zove se još i Kochov bacil prema nemačkom lekaru Robertu Kochu koji je prvi otkrio i izolovao ovu bakteriju 1882. godine. Industrijska revolucija i nagli priliv stanovništva u gradove doveo je do širenja TBC-a među siromašnom radničkom klasom i tek tada u 19.-om veku je TBC identifikovana kao posebno oboljenje. Pronalaskom streptomicina smatralo se da je rešena epidemija tuberkuloze, ali na žalost ona se poslednjih 20 godina vraća na velika vrata.

Kochovim bacilom godišnje se zarazi 8 do 10 miliona ljudi, a umre oko 3 miliona. Zaraza ne znači i bolest, a svega se 10% onih koji se inficiraju i razboli od aktivne tuberkuloze. 90% su latentno zaraženi i nikada ne razviju simptome bolesti. Bolest pogađa uglavnom stanovništvo siromašnih i nerazvijenih zemalja. Savremene metode lečenja i visok standard života skoro su eliminisali tuberkulozu u razvijenim zemljama, ali je zbog pojave HIV infekcije i velikog migriranja stanovništva i u ovim zemljama ponovo došlo do porasta broja obolelih od tuberkuloze. Posle raspada SSSR-a, TBC se zbog neadekvatne zdravstvene zaštite posebno proširila po zemljama istočne Evrope, gde je i sada najzastupljenija na starom kontinentu. Pojavili su se novi sojevi bacila tuberkuloze koji su multirezistentni na terapiju, pa TBC posle 70 godina opet preti da kao nekad postane neizlečiva zarazna bolest.

M. tuberculosis je otporan u spoljnoj sredini. U ispljuvku bacil se može održati na vlažnom podu 7 dana, u hladu i tami do 3 meseca, a sasušen u prašini nekoliko meseci i duže. Dosta je otporan i na dezinfekciona sredstva. Prenosi se preko sitnih čestica koje bolesnik iskašljava u spoljašnju sredinu te je stoga zarazan samo oboleli od plućne tuberkuloze. Da li će do zaražavanja i oboljevanja doći zavisi, s jedne strane, od samog uzročnika (njegove zaraznosti), a s druge strane, od otpornosti organizma koji dolazi u kontakt s bacilom.

Faktori rizika za nastanak TBC su: prisustvo HIV infekcije, imunokompromitujuća stanja, pušenje, smanjena telesna težina, zloupotreba alkohola i/ili droge, socijalno ugrožene kategorije stanovništva, zatvorenici, stanovanje u zajednici s tuberkuloznim bolesnikom. Neophodno je da se članovi porodice novoobolelog jave na pregled u nadležni dispanzer za plućne bolesti kako bi se isključilo postojanje aktivne bolesti kod njih.

Najčešći simptomi tuberkuloze su: malaksalost, gubitak apetita i mršavljenje, pojačano noćno znojenje, povišena temperatura, kašalj koji je najčešće suv i uporan, a ređe praćen iskašljavanjem sluzi, gnoja ili krvi.

Kad se uspostavi dijagnoza TBC započinje se lečenje, koje se danas sprovodi po tzv. direktnom kratkotrajnom režimu i ne traje više godinu ili dve kao nekada već šest meseci, pod uslovom da se radi o prvom razboljevanju, tj. osam meseci ukoliko se bolest javila drugi ili treći put. Novooboleli pacijenti leče se kombinacijom 4 leka, a ako se TBC ponavlja u terapiju se uvodi i peti lek da bi se izbegli multirezistentni oblici TBC-a. Potrebno je da se oboleli prvih 6 nedelja leče u bolnici (dok se ne izgube bacili u ispljuvku) a potom mogu biti na kućnom lečenju.

Antituberkulotici su lekovi sa puno neželjenih dejstava, i mogu poremetiti funkcije jetre pa se parametri funkcije jetre moraju redovno kontrolisati. Pored medikamentozne terapije savetuje se i zdrav način života, odmor, pravilna ishrana bogata vitaminima. Važno je ojačati imuni sistem bolesnika i na taj način pomoći konačnom izlečenju.


Tuberkuloza je danas u većini slučajeva izlečiva bolest, a da bi tako i ostalo potrebno je da se pacijenti oboleli od TBC-a pridržavaju terapije od 4 ili 5 lekova koja drži rezistenciju pod kontrolom, kao i da se redovno javljaju na kontrole.

Jedinica za farmakoinformatiku

Dipl.farm.spec. Bošković Ana