SVETSKI DAN BORBE PROTIV RAKA

Poznato je da rak nije nova bolest. Na autopsijama drevnih Egipatskih mumija pronadjeni su koštani tumori i druga maligna oboljenja. Simptomi kancera opisivani su i u Kineskim i Arapskim spisima. Hipokrat je u medicinu uveo termin „karcinom“ koji vodi poreklo od grčke reči „karkinos“ što znači rak.

Intenzivna proučavanja raka počela su krajem 18.-og veka. Međutim, tek u poslednjih nekoliko decenija se pojavila ideja o tome da su i uzroci različitih vrsta tumora veoma različiti među sobom. Interesovanje za kancer poraslo je kada je primećeno da u razvijenim zemljama zarazne bolesti više nisu vodeći uzrok smrti. Ova promena je nastupila usled poboljšanja higijenskih uslova i upotrebe vakcina i antibiotika.

U Srbiji svake godine od raka oboli 32000 osoba, dok je u svetu taj broj 10 miliona ljudi. Svake godine u Srbiji 20000 osoba umre od posledica ove bolesti, što maligna oboljenja čini drugim po učestalosti uzrokom smrti stanovnika Srbije, odmah posle bolesti srca i krvnih sudova.

Najčešće maligne bolesti kod žena u Srbiji su rak dojke, rak debelog creva i rak grlića materice. Svake godine oko 4000 žena u Srbiji oboli od raka dojke, 1500 od raka debelog creva i 1400 od raka grlića materice.

Kod muškaraca, najčešće maligne bolesti su rak pluća i rak debelog creva. Svake godine u Srbiji 3900 muškaraca oboli od raka pluća a 2200 od raka debelog creva.

Broj obolelih i umrlih od malignih oboljenja je u neprekidnom porastu. Savremeni način života podrazumeva promene u navikama, načinu ishrane, fizičkoj aktivnosti kao i izloženosti sve većem broju štetnih uticaja iz okoline, što sve dovodi do povećanog rizika za maligne bolesti.

Najbolji način borbe protiv malignih bolesti je pronalaženje načina za smanjenje rizika i prevencija. Procenjuje se da bi se primenom dosadašnjih znanja o prevenciji kancera sprečio nastanak do dve trećine slučajeva. Veliki značaj je i u sekundarnoj prevenciji, odnosno ranom otkrivanju bolesti jer uspešnost lečenja zavisi od stadijuma bolesti u trenutku postavljanja dijagnoze.

Jedan od osnovnih uzroka pojave malignih oboljenja, na koji i te kako možemo uticati, je pušenje. Najučestaliji kanceri kao posledica duvana su rak pluća, ždrela, usne duplje, želuca, mokraćne bešike kao i rak grlića materice. Pušenje je zapravo najpreventabilniji uzrok malignih i kardiovaskularnih oboljenja. Pušači imaju 20 puta veći rizik da obole od raka pluća nego nepušači.

Druga velika oblast prevencije kancera je ishrana. Preporučuje se piletina, riba i junetina, puno voća, povrća, kao i žitarice. Savet je da se maksimalno smanji upotreba masnoća životinjskog porekla..

Na trećem mestu je stalna fizička aktivnost. Svakodnevni oštri hod od 30min, 60min intenzivnog vežbanja nedeljno ili 150min umerene aktivnosti nedeljno trebalo bi značajno da smanji rizik od obolevanja.


Hormoni imaju uticaj na nastanik malignih oboljenja, naročito ženski hormon estrogen. Jedan od načina da se utiče u određenom obimu na lučenje estrogena je da prvi porođaj bude do 30-e godine, kao i da se devojčice pre i tokom puberteta bave fizičkom aktivnošću i na taj način odlože pojavu menstruacije.

Infekcije, tj. pojedini mikroorganizmi, bakterije i virusi mogu uticati na pojavu određenih malignih oboljenja. Dokazano je da infekcije virusom hepatitisa B, hepatitisa C, humanim papiloma virusom iz svog hroničnog oblika vode u kancer jetre tj. grlića materice. To su virusi koji se prenose preko krvi, tj. seksualnim putem pa je prevencija u vakcini i zaštiti seksualnih odnosa.

Smatra se da je oko 90% slučajeva raka kože povezano sa izlaganjem suncu odnosno ultraljubičastim zracima. Zbog toga se preporučuje upotreba preparata sa zaštitnim faktorom, nošenje odeće koja štiti kožu od sunčevih zraka, izbegavanje izlaganja suncu u kritičnim periodima dana naročito u letnjim mesecima i na velikim nadmorskim visinama.

Nasledni (genetski) faktori odgovorni su za oko 10% slučajeva raka. Rizik koji nosi postojanje genetskih oštećenja može značiti samo nešto veću sklonost ka nekoj vrsti kancera od one u opštoj populaciji ili može biti veoma visok.

Jako važan segment je tzv. sekundarna prevencija tj. rano otkrivanje bolesti. Što se bolest registruje u ranijoj fazi, lečenje je uspešnije.Ako se npr. rak grlića materice ili rak dojke otkrije u početnim fazama, dolazi do uspešnog lečenja u više od 90% slučajeva. To je razlog zbog koga bi svaki pojedinac trebalo da vodi računa i svaku eventualnu promenu na vreme uoči i obrati se lekaru.

Promene na koje treba obratiti posebnu pažnju su: raznovrsne izrasline na telu, promene na koži, mladeži,dugotrajan kašalj ili promuklost, promene u radu creva, neuobičajeno ginekološko krvarenje.

Svim ženama se preporučuje samopregled dojki jedanput mesečno, ginekološki pregled jedanput godišnje. Muškarci i žene trebalo bi da posle 50.-e godine starosti jadnom godišnje urade pregled stolice na skriveno krvarenje radi ranog otkrivanja raka kolona.

REDOVAN PREGLED JE NAJBOLJA ZAŠTITA!

Jedinica za farmakoinformatiku

Dipl. farm. spec. Bošković Ana