U oba pola pušenje je faktor rizika za ulkusnu bolest.

Udisanje duvanskog dima (pasivno pušenje) odojčadi i male dece dovodi do učestalijeg bronhitisa, upale pluća, astme, drugih bolesti disajnog sistema i smanjene plućne funkcije kao i akutne i hronične upale srednjeg uha. Sindrom iznenadne smrti odojčeta takođe je češći kod dece  izložene duvanskom dimu.

Duvanski dim štetno utiče i na nepušače koji borave u zadimljenom prostoru,odnosno izloženi su tzv. pasivnom pušenju. Rizik od umiranja zbog koronarne bolesti je 25% , a rizik od obolevanja od raka bronha i pluća je 30-35% veći kod nepušača koji su izloženi duvanskom dimu u odnosu na nepušače koji nisu izloženi duvanskom dimu.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da u razvijenim zemljama sveta puši 41% muškaraca i 21% žena, a u zemljama u razvoju 48% muškaraca i 8% žena, uz napomenu da je broj žena koje puše u nizu zemalja u porastu.

SZO upozorava da svakih 8 sekundi u svetu umire jedan čovek usled posledica štetnog delovanja duvana. Procenjuje se da danas u svetu puši milijardu i tri stotine miliona ljudi, a približno 5 miliona ljudi godišnje umire od posledica pušenja. Ukoliko se ne zaustave sadašnji trendovi pušenja, do 2030. godine broj umrlih od bolesti vezanih za pušenje mogao bi da se udvostruči i dosegne 10 miliona.

Ciljevi SZO su smanjenje broja obolelih i umrlih od posledica pušenja i izloženosti duvanskom dimu, zaštita sadašnjih i budućih generacija od štetnih efekata pušenja.

Dipl.farm.spec. Desanka Nikolić

Dipl. farm. spec. Ana Bošković