NACIONALNI DAN BORBE PROTIV PUŠENJA

Duvanski dim sadrži preko 4 000 različitih hemijskih supstanci. Najpoznatiji od njih - nikotin stvara zavisnost. Organizam se postepeno privikava na nikotin. Kod nepušača već doza od 5 mg uzrokuje simptome akutnog trovanja, a pojedinačna letalna doza iznosi 40 do 60 mg nikotina.

Delovanjem nikotina na nadbubrežnu žlezdu oslobađa se adrenalin i noradrenalin, što dovodi do povećanja frekvencije srca, sužavanja malih krvnih sudova i povišenja krvnog pritiska. Uz navedena dejstva sastojci duvanskog dima inhalirani u pluća prelaze u krvotok i uzrokuju oštećenja na endotelnim ćelijama krvnih sudova. Smatraju se aktivatorima pucanja ateroma i učesnicima u trombogenezi.

Pušenje znatno povećava rizik od nastanka bolesti srca i krvnih sudova, i to posebno srčanog i moždanog udara i bolesti periferne cirkulacije. Pušenje udvostručuje rizik od umiranja zbog bolesti srca i krvnih sudova, a 30 do 40% svih smrti od koronarne bolesti povezuje se s pušenjem. 

Za pedesetak sastojaka duvanskog dima, posebno za katran, dokazano je da imaju kancerogeno delovanje. Danas se smatra da je pušenje glavni rizični faktor za razvoj raka bronha i pluća, grkljana, ždrela, usne šupljine, jednjaka, bubrega, mokraćne bešike, pankreasa, a i rak grlića materice i neki oblici leukemije češći su kod osoba koje puše. 

Duvanski dim sadrži i iritanse koji dovode do pojačanog stvaranja sluzi, oštećenja funkcije cilijarnog epitela i sužavanja bronhiola, te do razvoja hronične opstruktivne plućne bolesti (HOBP). Smrtnost od te bolesti je šest puta učestalija kod pušača u odnosu na nepušače. Pušenje je ujedno predisponirajući faktor za respiratorne infekcije i egzacerbacije astme.

Jedan od štetnih sastojaka duvanskog dima jeste i ugljen monoksid (CO) koji se 200 puta brže veže za hemoglobin nego kiseonik. Ugljen monoksid povećava propustljivost zidova krvnih sudova za holesterol i pospešuje stvaranje ateroma te i tako pomaže razvoju bolesti srca i krvnih sudova.

Pušenje znatno utiče i na reproduktivno zdravlje. Ono povećava rizik od neplodnosti. Pojedina istraživanja su pokazala da žene koje puše više od 20 cigareta na dan imaju tri puta veći rizik od primarne tubularne neplodnosti i veći rizik od vanmaternične trudnoće. Žene koje puše tokom trudnoće imaju i veći rizik od prevremenog porođaja i spontanog pobačaja. Mnoge studije dokazuju da pušenje povećava rizik od steriliteta i kod muškaraca.


U oba pola pušenje je faktor rizika za ulkusnu bolest.

Udisanje duvanskog dima (pasivno pušenje) odojčadi i male dece dovodi do učestalijeg bronhitisa, upale pluća, astme, drugih bolesti disajnog sistema i smanjene plućne funkcije kao i akutne i hronične upale srednjeg uha. Sindrom iznenadne smrti odojčeta takođe je češći kod dece  izložene duvanskom dimu.

Duvanski dim štetno utiče i na nepušače koji borave u zadimljenom prostoru,odnosno izloženi su tzv. pasivnom pušenju. Rizik od umiranja zbog koronarne bolesti je 25% , a rizik od obolevanja od raka bronha i pluća je 30-35% veći kod nepušača koji su izloženi duvanskom dimu u odnosu na nepušače koji nisu izloženi duvanskom dimu.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da u razvijenim zemljama sveta puši 41% muškaraca i 21% žena, a u zemljama u razvoju 48% muškaraca i 8% žena, uz napomenu da je broj žena koje puše u nizu zemalja u porastu.

SZO upozorava da svakih 8 sekundi u svetu umire jedan čovek usled posledica štetnog delovanja duvana. Procenjuje se da danas u svetu puši milijardu i tri stotine miliona ljudi, a približno 5 miliona ljudi godišnje umire od posledica pušenja. Ukoliko se ne zaustave sadašnji trendovi pušenja, do 2030. godine broj umrlih od bolesti vezanih za pušenje mogao bi da se udvostruči i dosegne 10 miliona.

Ciljevi SZO su smanjenje broja obolelih i umrlih od posledica pušenja i izloženosti duvanskom dimu, zaštita sadašnjih i budućih generacija od štetnih efekata pušenja.

Dipl.farm.spec. Desanka Nikolić

Dipl. farm. spec. Ana Bošković