Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) je oboljenje digestivnog sistema koje je uzrokovano vraćanjem želudačnog sadržaja u jednjak. Reč gastroezofagealni odnosi se na želudac (gaster) i jednjak (ezofagus), dok reč refluks znači vraćanje (ili povratni tok sadržaja, obrnut fizioškom). Gastroezofagealni refluks (GER) je vraćanje želudačnog sadržaja, ili hrane i tečnosti u jednjak. Moderna definicija GERB-a (Montrealska definicija iz 2006. g.): Stanje koje nastaje kada refluks želudačnog sadržaja uzrokuje zabrinjavajuće simptome i/ili komplikacije.

Opširnije...

Veliki porast potrošnje lekova i dijetetskih suplemenata u protekloj deceniji, opšta globalizacija i slobodna trgovina, stvorili su i povoljnije uslove za proizvodnju substandardnih i lažnih lekova (eng.counterfeit drugs ). SZO je razvila definiciju prema kojoj: “falsifikovanje lekova predstavlja namerno i prevarom pogrešno obeležavajne gotovih lekova ili sastojaka koji se koriste u njihovoj proizvodnji u smislu identiteta, sastava i/ili porekla.”

Opširnije...

Bolest vožnje (kinetoza) je jedan od sindroma koji je i pored opsežno sprovedenih istraživanja i dalje nepoznanica u našim saznanjima. Najverovatnijom se čini neurofiziološka teorija, koja bolest kretanja objašnjava kao neuronsku neusklađenost čulnih nadražaja. Kinetoza je uobičajeni i normalni poremećaj u organizmu, različitog intenziteta, koji je izazvan kretanjem tela, i može se javiti kod svih živih bića (osim kod onih bez vestibularnog sistema). Javlja se kao posledica pokreta koji se trajno ponavljuju i stimulišu aferentne puteve do vestibularnog sistema što dovodi do aktivacije moždanog stabla. Tačan fiziološki proces još uvek nije poznat, ali je nesporno rezultat neodgovarajućeg procesuiranja informacija o kretanju.

Opširnije...

Anemija je nedostatak crvenih krvnih zrnaca. Smanjen broj eritrocita sadrži manje hemoglobina, pa je otežan transport kiseonika. Mozak, srce, mišići su osetljivi na manjak kiseonika i zbog toga anemične osobe osećaju mentalnu i fizičku slabost. Srce kompenzatorno radi brže da bi većim proticanjem krvi nadoknadilo manjak kiseonika u malom broju eritrocita.

Opširnije...

Starija populacija je ona iznad 65 godina starosti. Upravo ta populacija češće boluje od hroničnih bolesti i koristi istovremeno više lekova. Stariji organizam ima promenjenu farmakodinamiku i farmakokinetiku leka, pa su i neželjeni efekti lekova češći. Rizik od pojave neželjenih reakcija kod istovremene primene 6 lekova je veći od 5%, a kod primene 10-15 lekova preko 40%. Smatra se da će najmanje jedna interakcija sigurno biti prisutna kod primene 5 ili više lekova istovremeno.

Opširnije...