Gljivice su samostalna grupa organizama koji nemaju hlorofil, a time ni sposobnost fotosinteze. To znači da ne mogu da sintetišu hranljive sastojke, zbog čega žive kao saprofiti ili paraziti biljaka, životinja i ljudi. Rasprostranjenost gljivičnih infekcija kože i noktiju veoma je velika, a kod imunosuprimiranih osoba sistemske mikoze mogu značajno da naruše zdravlje.

Gljivičnu infekciju dobije barem jedanput u životu svaki drugi čovek na planeti. Broj osoba obolelih od gljivičnih infekcija značajno raste. Samo infekcije dermatofitima (jednom grupom gljivica) predstavljaju 10-20% svih poseta dermatologu.

Gljivične infekcije napadaju najčešće osobe sa oslabljenim imunim sistemom (HIV/AIDS), dijabetičare sa slabo kontrolisanom bolešću, osobe koje su imale dugotrajnu terapiju antibioticima, gojazne osobe, osobe koje nose usku odeću koja ne dozvoljava da znoj sa tela isparava. Gljivičnu infekciju možete dobiti na javnim kupalištima, u saunama, koristeći peškire i posteljinu osobe inficirane gljivicama, i ona se prenosi sa jednog dela tela na drugi.

Najčešće su gljivične infekcije stopala (atletsko stopalo), prepona i unutrašnje strane butina i pregiba gde je koža produženo vlažna. Na stopalima su vrlo često zahvaćene i nokatne ploče što usložnjava i produžuje terapiju (sistemsko lečenje antrimikoticima). Antimikotici za sistemsku primenu su lekovi koji stupaju u interakcije sa velikim brojem lekova i zato je veoma važno znati da se takva terapija ne sme uzimati bez saveta lekara. Važno je razlikovati gljivičnu infekciju kože od infekcije koja pored kože zahvata i nokte. Takođe, veoma je važno napraviti razliku između gljivične infekcije koja zahvata kožu obraslu dlakom, jer je u tom slučaju terapija dugotrajnija.

Nekada se lečenje gljivičnih oboljenja sprovodilo isključivo zračenjem rendgenskim zracima i čupanjem obolelih dlaka pincetama. Ovakvo lečenje trajalo je dva do tri meseca, pa i više, uz obaveznu kontrolu i mikroskopske preglede. Danas se za gljivične infekcije kože koriste antimikotici u vidu krema, rastvora, praškova i šampona i kada je neophodno sistemska terapija tabletama. Gljivična oboljena su uporna i često se ponavljaju. Terapija traje od 4-6 nedelja ali se i po iščezavanju promena nastavlja sa tretmanom još 2 nedelje. Ako lečenje prekinete odmah pošto nestanu simptomi, infekcija će se ponoviti jer gljivice još nisu uklonjene.

Preventivne mere koje mogu sprečiti razvoj gljivične infekcije (a trebalo bi da ih se pridržavate i u toku terapije):
 

  • dobro osušite kožu posle pranja
  • odeću i posteljinu perite često i na visokoj temperaturi
  • nosite papuče na mestima gde ljudi obično hodaju bosi (bazeni, saune, hotelske sobe...)
  • nosite odeću od prirodnih materijala da bi znoj lako isparavao
  • ne delite peškire, češljeve i četke za kosu
  • ako imate dijabetes držite pod kontrolom nivo šećera u krvi



Jedinica za farmakoinformatiku