Vakcinacija se smatra jednim od najvećih medicinskih dostignuća 20. veka, a njenom primenom je spašeno više života nego bilo kojom drugom medicinskom intervencijom u istoriji. SZO procenjuje da je polovina svetske populacije u riziku od zaraznih bolesti, i da od njih godišnje strada 17 miliona ljudi! Zahvaljujući primeni vakcina godišnje se spasi više od 3 miliona ljudskih života i spreči invaliditet (izazvan dečijom paralizom) kod oko 750 000 dece.

Vakcinacija (od lat.vacca - krava) dobila je to ime jer su se prve vakcine pravile od relativno bezopasnog virusa "kravljih" boginja, na osnovu kojeg se razvijao određeni stepen imuniteta protiv opasne, zarazne i smrtonosne bolesti kao što su velike boginje. Umesto vakcinacija često se upotrebljava i izraz imunizacija.

Vakcinisanjem se određeni antigen unosi u organizam putem vakcine, a cilj je stvaranje imuniteta na određenu bolest. Vakcina je preslaba da bi prouzrokovala bolest, ali podstiče telo da stvara antitela koja će ubuduće štititi od te bolesti. Vakcinacija se sprovodi tako što se vakcina ubrizga u mišić, podkožno tkivo ili se popije. U njoj su delovi (ili proizvodi) mrtvog ili dovoljno oslabljenog živog uzročnika zarazne bolesti, koji će u organizmu vakcinisanog prouzrokovati stvaranje antitela koja će štititi od infekcije datim uzročnikom. To je aktivna imunoprofilaksa. Pasivna imunoprofilaksa je postupak kojim se organizam privremeno štiti od određene infekcije davanjem gotovih zaštitnih antitela (serum ili tzv. imunoglobulini). Majčino mleko sadrži antitela stvorena u telu majke prirodnim, imunim putem i putem vakcinacije, pa zapravo sadrži širok spektar pasivnih vakcina. Zato je dojenje odlična zaštita od mnogih infekcija. Pasivna imunoprofilaksa traje kratko, sve dok se ne razgrade antitela.

Neki roditelji smatraju da je vakcinisanje opasno po njihovo dete ili misle da je bolest toliko retka da nema razloga da se dete vakciniše. Međutim, sa porastom nevakcinisane dece, i mogućnost pojave neke od težih zaraznih bolesti raste. Cilj vakcinisanja nije samo da zaštitite vaše dete, već da se neka bolest iskoreni na globalnom nivou.

Vakcinacija je obavezna protiv tuberkuloze (TBC), difterije, tetanusa, velikog kašlja (DiTePer), dečije paralize (Polio), malih boginja, rubeole, zaušaka (MMR), virusnog hepatitisa B (HepB) i oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa B(HiB), za decu određenog uzrasta, po tačno utvrđenom kalendaru vakcinacije. Deca se mogu zaštititi i vakcinom protiv streptokoka pneumonije i protiv varičele (ovčijih boginja) ako je to savet pedijatra i roditelji na to pristanu. Takođe je obavezna vakcininacija protiv hepatitisa B, besnila i tetanusa, za one koji su bili u opasnosti da se zaraze (kod tetanusa povređeni, kod besnila ujedeni), ili su po prirodi svog posla izloženi povećanim rizicima oboljevanja od tih bolesti kao i protiv žute groznice, kolere, difterije, bakterijskog meningitisa i trbušnog tifusa, za one koji putuju u zemlje u kojima ima tih bolesti ili u zemlje koje zahtevaju vakcinaciju protiv tih bolesti.Veoma je značajan razvoj polivalentnih vakcina koje omogućavaju istovremeno vakcinisanje protiv više zaraznih bolesti.

Vakcinacija mora biti odložena u slučaju akutnih bolesti i febrilnih stanja. Isto važi i za decu koja se leče kortizonskim preparatima i imunodepresorima. Poseban oprez je nužan ukoliko je terapija pomenutim lekovima hronična. Ukoliko je terapija bila kratkotrajna, odmah po njenom okončanju, dete može primiti vakcinu. Terapija antibioticima nije kontraindikovana ali je potrebno i mišljenje stručnjaka.

Nakon davanja vakcine mogu se javiti lokalne reakcije: crvenilo, otok, bolni čvorić u koži. Može se javiti i povišena telesna temperatura, uznemirenost i odbijanje obroka. Na mestu aplikacije poželjno je menjati hladan oblog. Nije na odmet ponoviti da se vakcine čuvaju u vratima frižidera (+2 do+8), a tokom transporta se čuvaju na ulošku iz ručnog frižidera ili kesi sa ledom.

Otkriće vakcina protiv velikog broja bolesti koje su u prošlosti desetkovale populacije ljudi kao i današnja masovna primena vakcinacije dali su ogroman doprinos ukupnom zdravlju čovečanstva, poboljšanju životnog standarda i produženju životnog veka.

Jedinica za farmakoinformatiku

dipl.farm.spec Bošković Ana