Kao i većina prednosti civilizacije, i internet ima svoju negativnu stranu. Ekspanzija društvenih mreža, laka dostupnost informacija, neograničena ponuda on-line igrica, nose sa sobom opasnost od pojave koja se zove „internet zavisnost“.Ovaj oblik zavisnosti je relativno nova bolest, a kako ima karakteristiku masovnosti predstavlja i novi socijalni problem.

Poremećaj zavisnosti od interneta prvi put je opisao američki neuropsihijatar Ivan Goldberg 1995.-e godine: korišćenje internetа izаzivа negаtivno, stresno stаnje čovekove psihe i čini štetu fizičkom, psihičkom, međuljudskom, društvenom ili ekonomskom stаtusu čovekа. On je izvršio i podelu na spesifične tipove zavisnosti: opsednutost sajberseksom, virtuelna prijateljstva, igranje na mreži, prezasićenost informacijama. Zavisnost od interneta predstavlja savremen oblik zavisnosti u kojoj je pojedinac doveden u stanje kada je upotreba interneta postala njegova dominantna životna aktivnost i ona ga izoluje i stvara negativne posledice po njega i njegovu okolinu. Određena je granica za zavisnost od 28h nedeljno što je 4h dnevno, ali pored sna i obaveza preostaje svega 8h slobodnog vremena, što znači da se pred kompjuterom provede pola i više od pola slobodnog vremena. Simptomi internet zavisnosti su promenjeno ponašanje, provođenje sve više vremena za kompjuterom, zanemarivanje drugih obaveza i interesovanja, problemi sa koncentracijom i pamćenjem, nesanica, problemi sa kičmom i zglobovima, vidom, i dr.. Osobe koje provode mnogo vremena u surfovanju internetom češće nego drugi ljudi pokazuju znakove depresije, ali još nije jasno da li internet izaziva depresiju ili su depresivni ljudi skloniji surfovanju na internetu. Za azijske zemlje se smatra da imaju najvišu stopu internet zavisnosti. Istraživanje u Kini je pokazalo da je oko 10 miliona adolescenata zavisno od interneta. Adolescenti zavisni od interneta imaju čak strukturalne promene mozga (imaju manje sive mase mozga).
Veliki broj ljudi traži odgovore na brojna medicinska pitanja na internetu, a portali sa savetima o zdravom načinu života i ostalim medicinskim sadržajima sve su popularniji. Važno je znati doći do kvalitetnih i proverenih informacija o zdravlju, i ne zaboraviti da one nikako ne mogu zameniti posetu lekaru. Istraživanja sprovedena u Americi i Evropi pokazuju da veliki broj korisnika interneta pretražuje informacije o zdravlju, čime je ta aktivnost svrstana među najpopularnije „on-line“ aktivnosti. Ako shvatimo da bilo ko, bez obzira na znanje, školovanje, stručnost ili nameru, može postaviti informaciju na internet, uviđamo koliko internet postaje kritično mesto, posebno ako su u pitanju saveti o «samolečenju» i «samopomoći». Kvalitet zdravstvenih informacija na internetu varira, i važno je znati idetifikovati istinit izvor i proceniti njegovu verodostojnost. Informacije koje nađete mogu Vam pomoći da očuvate i unapredite svoje zdravlje i da lakše komunicirate sa lekarom ili farmaceutom, ali one nikako ne mogu zameniti profesionalni savet i uputstva koja dobijete od svog zdravstvenog radnika.

O svim medicinskim i dijetetskim proizvodima koje ste našli na internetu, bez obzira na izvor informacija, obavezno se posavetujte sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Jedinica za farmakoinformatiku

Dipl.pharm.spec. Bošković Ana