Reč disleksija nastala je od grčke reči "dys" (što znači slab, loš, neprimeren) i reči "lexis" (jezik, reč). Disleksija nije bolest. Ona je jedna odnekoliko teškoća u učenju,često uključuje uz probleme čitanja i ozbiljne probleme u sticanju veštine pisanja. Naziv disleksija je novijeg datuma, često se naziva razvojnom a nije uzrokovana intelektualnim nedostacima, manjkavim socio-kulturnim prilikama, načinom učenja niti ikakvim poznatim neurološkim oštećenjem.

Celijačna bolest, glutenska enteropatija, glutenska intolerancija, nefrotski-celijačni spru su sve sinonimi kojima nazivamo hronično doživotno gastroenterološko oboljenje koje je u čak 85% slučajeva neprepoznato. Naziv celijakija potiče od grčke reči "koiliakos", što znači "patnje u utrobi“. Kao bolest prvi put je uočio Areteus iz Kapadokije pre gotovo 2000 godina, a detaljno opisao engleski lekar Samuel Gee 1888 godine. Tek 1950.-e godine holandski lekar William Dicke dokazao je da se u osnovi radi o nepodnošljivosti pšeničnog brašna. Bolest prate nespecifični simptomi pa je veoma teško dijagnostikovati. Pretpostavlja se da u Srbiji ima od 35 000 do 70 000 obolelih od celijakije. Sve veći broj obolelih od celijakije i alergije na gluten, upućuje – osim na činjenicu da raspolažemo sve boljom dijagnostikom, da je svest o zdravlju i ishrani na sve višem nivou kao i da je na tržištu sve više proizvoda koji izazivaju intoleranciju.

Uvo čuje i razlikuje zvuke u 10 oktava, a zvuk koji čujemo je zapravo vibriranje vazduha određenom frekvencom. 

Nagluvost predstavlja čest problem zbog kojeg se pacijenti javljaju lekaru, odnosno otorinolaringologu. Poremećaj percepcije zvuka može biti uzrokovan oštećenjem bilo kog dela slušnog aparata. Patološkim procesom može biti pogodjeno spoljašnje, srednje ili unutrašnje uvo, slušni nerv, slušni putevi ili slušni centri. U nekim oboljenjima patološki proces može istovremeno zahvatiti i više struktura akustičkog aparata (na primer srednje i unutrašnje uvo) kao i susedne organe (vestibularni aparat, centralni nervni sistem ...). 

Reč "alkohol" je arapskog porekla, "al-kohl" znači vrlo fin. Međutim, proizvodnja alkohola postojala je mnogo pre nastanka arapske kulture. Najraniji poznati pisani zakon o alkoholu je Hamurabijev zakonik iz Vavilona (2000 godina pre n. e.). Njime je regulisana prodaja piva i vina, zaštita onih koji konzumiraju alkohol i odgovornost onih koji ga prodaju. U Sparti, pre 3000 godina, prema naredbi kralja, pijancima su odsecane noge.Interesantno je da su Rimljani alkoholičare smatrali bolesnim ljudima. Rimska država je svojim zakonima posebno zabranjivala pijenje ljudima mlađim od 30 godina, jer se smatralo da su te godine najvažnije za stvaranje porodice i potpuno fizičko i intelektualno sazrevanje. Mojsije i Muhamed zabranjuju upotrebu alkohola. Isus je izabrao vino da simbolizuje Njegovu krv.